Janomame - okrutni narod (Šanon) - Antropologija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10

UVOD
Janomame je etnografska studija o poslednjem suverenom plemenu kamenog doba.
Svakako da treba napomenuti da nije jedino on istraživao ovaj drevni narod, činili su to i drugi antropolozi, bilo je i naših istraživača među njima i svakako se moramo zapitati zbog čega su Janomame toliko interensantne za istraživanje, kako su uspeli da sačuvaju svoju kulturu od asimilacije, kao i na mnogobrojna druga pitanja..
Janomame
Ko su Janomame?
Indijanci Janomame su narod koji živi u južnoj Venecueli i u susednim oblastima severnog Brazila. Po istraživanjima koja su sprovedena dosad postoji nekih 125 sela rasutih po širokoj teritoriji koja imaju imaju od 40 do 250 stanovnika pri čemu se najčešći broj ljudi kreće od 75—80. Ukupan broj stanovnika je negde blizu 10.000 međutim, to su samo nagađanja jer sa mnogim selima stranci još nisu bili u dodiru i niko ne zna koliko takvih sela ima i koliko ljudi živi u njima. U poređenju sa afričkim i melanezijskim plemenima populacija Janomame je mala. Ipak, oni su jedno od najvećih plemena Južne Amerike koje nije bilo izloženo akulturazaciji, procesu kojim se kultura prenosi stalnim neposrednim dodirom dveju kultura od kojih je jedna često jača od druge.
Janomame, pleme koje nastanjuje područje oko reke Orinoko, sa obe strane venecuelanske-brazilske granice, prvi put su došli u dodir sa zapadnom civilizacijom 1950. godine. Od 1964-1967, Šanon je, uz nekoliko prekida, istraživao Janomame - njihovu društvenu strukturu, način kulturnog prilagođavanja životu u amazonskoj džungli, kao i njihovo ponašanje koje je, opet po našim standardima, na ivici normalnog. Neprestana upotreba halucinogenih droga pojačava nagon ka agresiji koja došljaku izgleda kao potrošnja energije iznad ljudskih mogućnosti.
Knjiga predstavlja temeljnu studija o ljudima koji su okupirani stalnim ratovanjem, i studija o sistemu obuzdavanja koja usporava nagon za uništavanjem. Sve je ovo za etnografa zastrašujuće, frustrirajuće, uzbudljivo i nezamenljivo naučno iskustvo. Čestit odnos etnografa pomaže nam, kao zainteresovanim a neupućenim, da upoznamo poslednje pleme iz kamenog doba gde deca od dvanaest godina mogu da prepoznaju dvadeset vrsta pčela i da navedu anatomske i druge razlike među njima. Mi Janomame vidimo iz našeg ugla posmatranja ali kako oni vide nas? Možda najbolji odgovor na ovo pitanje može nam dočarati odgovor jednog člana plemene Janomame koji je odgovorio antropolozima i avanturistima, misionarima da ih oni ostave na miru da žive njihovim načinom života i sledećom rečenicom- zašto smo Vam mi toliko interensantni? Mi imamo mozak kao i Vi, Janomame imaju pet prstiju na ruci kao što ih imate i Vi..Jednostavno oni ne žele da vide "nas", nas kao savremeni svet, koji ih ni najmanje ne interesuje koliko nas interesuje njihov svet i način življenja. Na svaku izjavu stranaca koji se nađu u njihovom društvu koji opisuju koliko je veliki svet koji ih okružuje, koliko su velika "sela" koje postoje u njihovoj blizini, oni odgovaraju pogledajte samo koliko su velika naša sela, pogledajte samo prostor u kome mi živimo ali isto tako su zaintereseovani za tekovine savremene civilizacije koje im olakšavaju život, i nekim sitnicama koje nama nemaju nikavu vrednost, a njima predstavljaju pravo bogatstvo..

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]